Koprivničanka Marta Ištvan, inače rodom iz Molvi, već 24 godine prije Uskrsa dolazi na gradsku tržnicu gdje prodaje svoje pisanice.
Ova ponosna mama šestero djece i čak 19 unučadi u mirovini je već 14 godina i kreativnim radom krati si vrijeme. Ove je godine napravila 1.400 pisanica, a to su zapravo kokošja jaja – ispuhana, brušena, polakirana i mogu stajati godinama.
– Prvo ih farbam, pa onda brusim, onda oslikam cvjetiće, i onda na kraju stavim ukrase da zatvorim rupice od ispuhivanja. Ispočetka sam radila sa skalpelom, ali to baš nije išlo jer sam dosta ispuhanih jaja tako probušila i potrgala, a i sporo ide, ne mogu ih puno napraviti – rekla je naša sugovornica.
Dok je bila mala gledala je svoju mamu kako ukrašava pisanice, ona ih je najviše izrađivala s voskom.
– Ja u tome baš nisam dobra, ne ispadne mi dobro. Slikam i na platnu i na staklu, oslikavam čaše, šalice, tanjure, tikve, sve po malo. Sve me zanima pa isprobavam – kazala je Ištvan.
Već ima svoje stalne mušterije za pisanice, no pojavi se i koja nova.
– Prijašnjih godina bolje je išlo, ali svega je bilo više, manje je ljudi. Mene ovo što radim veseli i opušta, ne pokvare se jaja, koristim ih iduće godine. Prošle godine mi je od 1.300 ostalo 60 pisanica. I za na more radim za jednu gospođu koja poklanja svojim gostima u restoranu – objasnila je.
Pitali smo ju i odakle joj jaja za sve te pisanice.
– Jaja za pisanice kupujem. Podijelim jaja. Snaha troši. Imala sam par žena koje su iskuhavale, a ja sam im platila ljusku. Dobro njima dođe, dobro meni. Ne možeš potrošiti tolika jaja. Ispušim, razmutim u vrećicu i smrznem i žene si nose onda.
Po 200 komada ispušem na dan. Nekad sam radila i na guščjim jajima, ali nemam dobavljača više, a znala sam nekad i nojeva jaja oslikavati – zaključila je Ištvan.
